ГЕРЗОВО
www.gerzovo.ba
Герзово
Географски положај

   Герзово је село које се налази на подручју општине Мркоњић Град, у Мапајугозападном дијелу Босне и Херцеговине, око 90 километара јужно од Бањалуке. Што се тиче географских координата смјештено је на 44° 18′ 54" сјеверне географске ширине и 16° 59′ 35" источне географске дужине, то јест између планинског масива Виторог на југу и планине Лисине на сјеверу.
Просјечна надморска висина на којој се налази село је око 750 m. Герзово је од Мркоњића удаљено око 30 километара, путем преко Подрашнице и Бараћа. Најближе, веће, насељено мјесто Герзову је Шипово, које се налази на око десетак километара удаљености.




Клима и рељеф


   Герзово се уопштено налази у умјерено континенталном климатском појасу, са топлим љетима и хладним зимама. Само подручје села одликује континентално планинаска клима, алпског типа. Основна карактеристика овог климатског типа је оштра зима (апсолутне минималне температуре од -24 до -36 °С), док су љета доста топла (апсолутна максималне температуре од 30 до 36 °С). Годишња количина падавина је око 1000 до 1200 l/m².

   Поглед са ОглавкаРељеф је доста разноврстан, али претежно преовладава брдско-планинска рељефска структура. Дио села је смјештен у равној котлини која се протеже у правцу Шипово – Бараћи (од турбета до Шпирића),  док се остатак територије налази на брежуљцима или пак на брдима, односно планинама. Највише насељени дио чини потковичасто узвишење које се надовезује на поменуту котлину, а које мјештани називају "брдо". Изнад овог природног амфитеатра се налази крашко узвишење избраздано многим долинама, познатије као „сјенокос“, након којег се налазе планине обрасле шумом, то јест „брда“.
Источном страном села протиче планинкска ријека Сокочница, у коју се улијевају многобројни извори, којима је богато ово село. Сокочница је важан животни фактор за све сељане. Поред тога што се водовод читавог села снадбјева са извора ове ријеке, Сокочница је покретала (и данас покреће) многобројне воденице које су некада снадбјевале људе најважнијом прехрамбеном намирницом – брашном.

   Герзово је богато природним љепотама, било да је ријеч о живописном кањону Сокочнице, четинарским и буковим шумама, пашњацима, љешчарима или хладним изворима и врелима, овдје не недостаје оних предјела које можемо назвати истинским бисерима мајке природе.

Становништво

   Према попису становништва из 1971. године у селу су живјела 1104 становника. Попис становништва из 1981. показује бројку од 914 становника, а према задњем попису становништва у Босни и Херцеговини, који је одржан 1991. године, у Герзову је живјело 679 становника.
   По слободним процјенама данас у селу живи око 200 људи. Разлози овако малог броја становника су вишеструки. Дио становништва се између Другог свјетског рата и послиједњег рата одселио, претежно у Војводину. Један дио се иселио свеопштом миграцијом становништва из сеоских подручја у градске средине, а један дио се није вратио након посљедњег рата, када је сво ставновништво било протјерано ратним недаћама.

   Већину становништва чине старији људи, док најмалобројнију групу становништва чине млади и дјеца. Као и већина села у овој земљи Герзово се све више претвара у викенд насеље, у којем се годишње затре неколико огњишта, док су ријетки они који се врате у Герзово. Обично да у њему проведу мирне пензионерске дане.
Људи живе у груписаним засеоцима који се обично називају по презименима њихових житеља, па тако имамо Савичиће, Бубњеве, Савиће, Банеке, Јакице, Топиће, Кизиће, Пешиће, Новаковиће, Опарнице, Лукиће, Богојевиће, Ћулуме, Радуловиће... Такође постоје засеоци који носе имена по неким надимцима или географским карактеристикама: Громиле, Поткрај, Никићи, Бербери, Пилавџије, Ћитићи, Тодорићи...

   Сељани су се раније махом бавили земљорадњом и сточарством. Јовиџа, Пелц, Љеко, Данило и ДесаПородице су, углавном, биле многобројне те се скоро сва обрадива земља искориштавала за узгајање различитих култура. Најчешће су се сијали пшеница, кукуруз, јечам, кромпир, пасуљ те многобројне врсте зелени. Од стоке су уздржавали претежно говеда и овце.
Данас се у селу обрађује много мање површине. Углавном због мањег броја становника, али и због савременог начина живота, у којем је готово испред капије дворишта могуће купити све што је потребно за живот. Људи углавном имају мање њиве, односно баште гдје узгајају поврће, те држе по неку краву да би се снадбјевали млијечним производима.
У послњдње вријеме интезивније се развије једино воћарство. С обзиром да има доста необрађеног земљишта, и да одређене сорте не захтјевају превелики рад и често присуство власника људи у већем броју засађују највише шљиве, а затим и остале сорте воћа, од којих се углавном справља ракија.

О сајту
  
   Сајт је  веза Герзова са свијетом и са људима који су из Герзова али немају прилику да га често, или икако, посјете. Тако ће се ово сеоце на лако доступан начин приближити свима и, надам се, сваког обрадовати на неки начин.
Путем сајта би требало да се окупе људи који би разговарали о проблемима села, и што је најважније рјешавали их директном акцијом.
Планирана је и верзија сајта на енглеском језику, али то ће доћи нешто касније. За сада толико...  И да... Хвала свим људима који су на било који начин помогли да се исклеше овај сајт. Посебно хвала мојој породици.
 
 
 
Г.Кизић






ГерзовоРепортажаФотографијеКњига гостијуKoнтакт